Pred nama je izbor tekstova Milivoja Nenina o srpskim piscima, koji su na bilo koji način vezani za Banat. Tokom svog višegodišnjeg proučavanja srpske književnosti Milivoj Nenin nije planski pisao knjigu o srpskim piscima iz Banata, ali je napravio takav izbor tekstova da izgleda da je čitavog života pisao samo tu knjigu. Jer, ovde su i klasici srpske književnosti (Jovan Sterija Popović, Miloš Crnjanski, Vasko Popa), ali i pisci koji su obeležili jedan period u srpskoj književnosti (Mileta Jakšić, Todor Manojlović), pa sve do onih zaboravljenih pisaca (Vasa Živković, Ilija Ivačković). Naravno, tu su i u svoje vreme ljuti protivnici – Milan Savić i Tihomir Ostojić. Kao da je tačna ona tvrdnja Borislava Mihajlovića Mihiza o posebnom temperamentu pisaca iz Banata.
U drugom delu knjige Milivoj Nenin donosi prikaze knjiga o banatskim autorima – tako da i tu imamo interesantnu galeriju likova. Posebna vrednost ove knjige je ono zavirivanje iza teksta – čitanje literature, ali i traženje čoveka u toj literaturi.
U svakom slučaju jedna zanimljiva i nadasve važna, nepretenciozna knjiga, koja je već svojim naslovom suprotstavljena vremenu u kojem su srpski pisci spremni da se zarad svetske slave odreknu srpskog jezika… Sa zadovoljstvom preporučujem ovaj rukopis za štampu – jer pruža dosta i književnim znalcima, ali je zanimljivo pisana, te je lako može čitati svaki čitalac koji je iole zainteresovan za srpsku književnost.
Izvod iz recenzije
prof. dr Slobodan Vladušić
Ponekad je u knjizi Milivoja Nenina, pisac iz Banata glavni junak teksta, a ponekad je sporedna ličnost. Ponekad je samo povod. Ali, u svakom slucaju pisci iz Banata nose ovu knjigu, sve se oko njih vrti… U vremenu sveopšte globalizacije ova knjiga – već svojim naslovom – deluje potpuno drugačije… Osvežavajuće. I otrežnjujuće. Ljudski. Toplo.
Glavni junaci su Miloš Crnjanski, Todor Manojlović, Mileta Jakšić, Tihomir Ostojić, Milan Savić… Neki od tih pisaca su birali svoj literarni zavičaj (Miloš Crnjanski) neki od njih su se samo rodili u Banatu (Milan Savić, Tihomir Ostojić), a neki od ovih pisaca su proveli veći deo života u Banatu (Mileta Jakšić, Todor Manojlović)… (Interesantno je da u ovoj knjizi jedini pisac koji se rodio u Banatu, i koji je čitav život proveo u Banatu, Ilija Ivačković. Čak su ga i ubili u Banatu). Ali, ovo je knjiga o srpskoj književnoti. Zanimljivo je isto tako da je većina srpskih pisaca iz Banata bila vezana za Novi Sad – kraće ili duže vreme su živeli u Novom Sadu.
Ali, kad smo već kod geografije ove knjige: možemo krenuti od Vršca, preko Pančeva, Zrenjanina, preko Novog Kneževca, sve do Kikinde… Tu je i Deliblato i Mokrin i da ne nabrajamo više. Banat se tako ukazuje kao „kontinent” srpske književnosti. Pisao je Nenin i o drugim piscima iz Banata – ali ova knjiga je izbor (tako da su van knjige ostali mnogi pisci)… Objavio je Nenin i posebne knjige o piscima iz Banata: Milošu Crnjanskom, Todoru Manojloviću, Milanu Saviću i Iliji Ivačkoviću. Ali, nije sve tekstove o tim piscima uvrstio u ovu knjigu – ponavljamo, pred nama je izbor, čije objavljivanje sa zadovoljstvom preporučujemo za štampu.
Izvod iz recenzije
prof. dr Gorana Raičević