A da se velika priča može realizovati na nov način, Grujić suvereno demonstrira i novim rukopisom Bog Vadraca i Madžara. Povest o nesrećnom mladoženji Branku Grujiću, koji mladalački neuspeh i frojdovsku frustraciju doživljava i pokušava da racionalizuje uoči i tokom burne 1848, povod je da se afirmiše novi istorijski roman. Sva ključna pitanja istorije, filozofije, odnosa dva naroda tokom vekova, verski i ostali fanatizmi i tragizmi, dati su na moderan način, iz pozicije osvešćenog naratora koji umno sagledava, ali ne presuđuje niti docira.
Milan Živanović
Junak romana nije ni paor ni intelektualac, ali jeste i jedno i drugo po umenjima i razmišljanjima, po preduzimljivosti i snalažljivosti, po moći trpljenja nezaodenutog u filozofska razglabanja svih nedaća koje se ne mogu izbeći. Podnosi ih bez suza i ne postavlja pitanja smisla postojanja. Autor mu nije podario definisani karakter, završen i nedeljiv. On nije ni zbir svojih dela i rezultata svoga izbora, kako bi definisali egzistencijalisti. Njemu je sudbina zadana, ipak je determinisan prilikama, pa se, kao i Odisej, s njom hrve i preganja, bez roptanja, ali se i ne predaje.
Dušan Panković
Posebno zadovoljstvo mi je pružila lepota pripovedanja, koja vlada romanom. Grujić je uspeo da stvori svoj stil pripovedanja, osoben i prepoznatljiv, što malo kom piscu polazi za rukom. Čovek naprosto voli da sluša (čita) takve pripovedače, koji umeju zagonetno i lepo da pripovedaju svoje dogodovštine. Imam utisak da se ovaj pisac „diže” iznad događaja, prilazi im racionalno, pa stoga u njegovom pripovedanju ima više komedije nego tragedije, iako se radi o kataklizmi. Ipak je ovaj „Lala” šeret čak i kad se upinje da bude preozbiljan!
Ivan Ivanović