Banat, ravnica, čovek u večitoj sprezi sa sudbinom koja mu je dodeljena, podnosi je sa svim bremenima koja ona nosi: od težačke muke do poneke iskre radosti. Mahom je čovek uvek prisutan, najčešće u prvom planu na fotografijama Ljubomira Kojića, a kada nije, tu je, kao da je izmakao iz kadra i nije vidljiv, oseća se njegovo prisustvo, sa strane, a možda je i otišao, negde, na kratko i opet će ponovo da se vrati. Jedan dokument zabeležene priče, ostavljeni tragovi u prolazu sa kratkim zaustavljanjem ljudi koji namešteno poziraju ispred fotoaparata.
Lazar Marković
Prožet sa jedne strane fotografskim uticajima iz “belog sveta“, koji ga formiraju u umetničkom smislu, i sa druge strane životom sa ljudima na toj zemlji, i mentalitetom koji ga je oblikovao, rađa se kod Ljubomira Kojića kreativni naboj koji teži da pomiri i dokumentuje unutrašnje suprotnosti. Zato knjiga deluje kao pomirenje sa samim sobom i oslikavanje svoje ličnosti.
Milovan Ulićević