Na svu sreću, s vremena na vreme, pojave se dobro uobličene dramske forme, originalne i maštovite, inventivne i uverljive i, što je najvažnije, primere ne uzrastu kojem su namenjene, sa jasnom poetičkom namerom, čvrstom strukturom, preglednom radnjom i dobro profilisanim likovima koji govore jezikom autentičnim i dosledno miljeu kojem pripadaju. U te srećne i svetle primere dramskih minijatura podesnih za inscenaciju prvenstveno novogodišnjih, a potom i drugih prigodnih predstava pribrojiće se svakako i dramski tekstovi Edit Zerebelji Tenji i Monike Jovanov sabrani u knjizi Priče iz bajkolevke.
Priče iz bajkolevke Edit Zerebelji Tenji i Monike Jovanov oslanjaju se direktno na usmene bajke, ali uvek su osavremenjene i to sa prejasnom i izuzetno važnom idejom da se deci što više približe drama
i pozorište. U tom pogledu vrlo je karakteristična dramska igra I deda Mraz voli pozorište koncipirana kao dramatizovana lekcija pozorišnog bontona. ovaj metatekstualni dramski tekst može da posluži kao jedan jedan od najučinkovitijih oblika vaspitanja za pitanja drame i pozorišta najmlađeg uzrasta.
Izvod iz recenzije
dr Milivoje Mlađenović
Kada sam tokom devedesetih godina XX veka pisao o pozorištu za Drugi program Radio Beograda trudio sam se da podjednaku pažnju posvetim i pozorištu za decu i pozorištu za odrasle. Međutim, kada sam rešio da napišem jedan zbirni tekst o novogodišnjim predstavama u pozorištima za decu u beogradu naišao sam na mnogo načelnih otpora. Naime, novogodišnje predstave su tada tretirane ne samo kao prigodne već i kao manje vredne u odnosu na repertoarske predstave. Prošlo je skoro dve decenije ali odnos prema novogodišnjim predstavama se nije promenio. Objavljivanje tekstova sa novogodišnjom teamatikom Edite Zerebelji Tenji čuva ih od zaborava a možda će inspirisati dramske pedagoge i reditelje da ih (ponovo) postave na scenu.
Izvod iz recenzije
dr Milan Mađarev