…u zbirci „Tajno ruže u mirise zašle”, pesnik je doživeo i proživeo, a uz to je ostao veliko dete pa iskreno reaguje i rezonuje onako kako bi, na date situacije, reagovali i njegovi čitaoci. Na nasušnu po tre bu svakog deteta – igru, Suvajdžić odgovara poezijom, koja ima i elemente igre, a ponekad i pustolovine. Jačinom slika, odmerenim i primerenim jezikom, melodičnim ritmom i sugestivnošću izrečenog uvlači i čitaoca u tu avanturu.
Slobodan Suvajdžić je našao pravu meru u odnosu između književnog i pedagoškog, tako da jedno drugom ne smeta nego da se nadopunjuju, uprkos teorijama koje se poslednjih godina po javljuju u književnoj kritici: da didaktičnost, isticanje pouke, u književnosti za decu treba suzbiti i iz nje izbaciti. Književnost za najmlađe, nesamo od vremena prosvetiteljstva, nego i mnogo ranije,ima i treba da ima i sa znaj ni i vaspitni karakter, s tim da pisac mora biti svestan, a ovaj autor to jeste, sopstvene odgovornosti u procesu formiranja ličnosti svojih čitalaca.
Izvod iz recenzije
Dragan Batinić
Knjiga pesama za decu „Tajno ruže u mirise zašle” se sastoji od tri ciklusa koji su sinhronizovani na jedan vispren i umetnički način u čitavu zbirku, tako da se pred našim najmlađim čitaocima (a može se reći i slušaocima, jer knjiga je pogodna i za decu u predškolskom uzrastu) zaista otvara kao jedna predivna ruža i cvet koji mami ne samo mirisom, već i pesničkim slikama ritmom i rimom, a ponajviše temama kojima se pesnik bavi.
Pesme Slobodana Suvajdžića su bliske dečijem svetu, i svojom razigranošću i raspevanošću se nude njihovoj mašti da što bolje spoznaju i upoznaju svet oko sebe.
Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović