U izvesnom smislu ovo je knjiga za decu – tako je određuju njena vedrina, lakoća stila i Soletovo pisanje o deci, najpre o svom unuku Davidu, ali i o malim devojčicama iz rodbine; pisanje o njima je nežno, ljupko, empatično, rime su tečne i pitke (strofe uglavnom katreni sa ukrštenom rimom). Melodija uspavanke krasi pesmu o malom Davidu koji se probudio i poljubio svog dedu. Tipična pesma za decu je pesma o psu, „Moj verni prijatelj“, sa interesantnom poentom na kraju, a zanimljiva poenta ili obrt, inače čest postupak u književnosti za decu, odlika je i drugih pesama u ovoj knjizi, onih pesama gde peva o svojim koleginicama, policajkama. No, bez obzira da li peva o deci, pogotovo o devojčicama kao što su Anđelija, Lola i druge pesnikove male drugarice (što je pretežno odlika prvog ciklusa „Ljubimac“), ili peva o svojim odraslim drugaricama (što preovlađuje u drugom ciklusu „Moj drug iz kraja“), ta lakoća jezika i blagost pevanja daju ovoj knjizi čar ostvarenja za decu, kao što joj tu čar daju, uz narativnost, i fine moralne pouke, isticanje ljudskih vrlina i vrednosti u svim pesmama-portretima.
Uz isticanje ljudskih vrlina, u ovoj knjizi slavi se i lepota konkretnog poziva – policijskog. Sole, predani policajac i zaljubljenik u svoj poziv, pretočio je tu ljubav u stihove gde peva i o sebi kao policajcu, ali mnogo više o samoj lepoti ove profesije i o tome kakvu ljudsku satisfakciju ona pruža…
Maja Belegišanin Ivanović