Samo uspela dela mogu pokrenuti suštinska i formalna i značenjska pitanja. Roman „Bapa” Radovana Vlahovića izazvao je kod mene već pri prvom čitanju izvesne dileme. Sa jedne strane građenje njegovog sižea, što se postupka tiče, svedeno je do krajnjih granica i reklo bi se da je ono dovedeno do svoje nulte tačke. Međutim, kada bi trebalo da se donese konačna odluka o interpretativnom pristupu koji bi bio najbliži njegovoj suštini onda se odmah nađemo u velikim dilemama. I zbog toga ova knjiga kritičkih tekstova i prikaza ima poseban nivo važnosti zato što više nego jasno ukazuje na složenost problema. Prvi pokazatelj je to što se kod većine autora surećemo sa raznovrsnim pokušajima žanrovskog određenja njegovog bića. I ona se kreću od imenovanja njegove suštine kao realističke, pa do porodične, i na kraju aktantske. Drugo, njegovo smeštanje u kontekst drugih tekstova i romana sa istom ili sličnom tematikom takođe potvrđuje osnovnu tezu da, iako ga možemo uklopiti u njihov kontekst on se, ipak, po nečemu izdvaja. I, treće, njegova značenjska linija je, iako jednostavna, vremenski i prostorno određena, neiscrpna je, u smislu mogućnosti interpretacija. Ova zapažanja nisu plod samo mojih recepcijskih dilema, nego ih potvrđuje i bogatstvo ponuđenih pristupa razumevanja ovde prisutnih tekstova. Ali, ta njihova raznovrsnost, vrlo često dobro izvedni i potkrepljeni dokazi, dobra su osnova za neka buduća, nadamo se, i sveobuhvatnija i teorijski potkrepljenija tumačenja.
Simon Grabovac
Autori tekstova u knjizi:
Marija Tanackov, mr Snežana Aleksić Stanojlović, dr Dragana V. Todoreskov, prof. dr Nikola Strajnić, prof. dr Tihomir Petrović, Milutin Ž. Pavlov, prof. dr Spasoje Grahovac, prof. dr Miomir Milinković, Danica Vujkov, Gordana Maletić, Dušan Kovačev, Jovan Veljin Mokrinski, Marija Prgomelja, Nataša Bundalo Mikić, Rajko Blagojević.