Anđelka Grujić je pesnikinja koja se u opštoj dramatici i teskobi običnog življenja kroz poeziju okreće i traži ono što je večno i neprolazno kako bi prozaičnom životu dala uzvišeni i neponovljivi smisao, bar u pesmi, ako je to već nemoguće u stvarnosti koja nas primitivizmom i prostaklucima iz dana u dan demantuje pri svakoj, pa makar i utopijskoj, pomisli očovečenja iste. Pesma je izbor, terapija i lek, kako za pesnikinju, tako i nas koji je čitamo.
Pesnikinja je svoj zavičajni svet kroz ovu knjigu pokušala da prevede na univerzalni plan i njeni stihovi se kotrljaju vasionom kao klikeri po crnoj i dobro utabanoj banatskoj zemlji.
Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović, književnik
Treba skrenuti pažnju na pesmu Čuđenje, koja sasvim zasluženo među svojim stihovima nosi naslov čitave zbirke. Ova pesma nam, najreprezentativnija i po temi i po kvalitetu, donosi priču sa jednom scenom u kojoj autorka na svoj način tumači postojanje tuge na ovom svetu. Ona čitaocu nudi da u suzama na obrazu malog prosjaka sagleda mogućnost između dve oprečne vrednosti: nečeg nepoželjnog, a u isto vreme neprocenjivog. Ako se upitamo ko je mali prosjak iz naslova ove knjige stihova, možemo doći do zaključka da se radi o bilo kojem ljudskom biću koje želi da svoj put preusmeri od tuge ka sreći, i u toj potrazi prinosi svoju patnju kao žrtvu za ono što traži.
Izvod iz recenzije
Slaviša Krstić