Bratislav Milanović: „Pisma iz prastare budućnosti”

600.00 din.

DOSTUPNO

Edicija:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Gramata Pesničke republike za 2020. godinu, na osnovu konkursa Propuštena prilika – za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka, pripala je Bratislavu R. Milanoviću za knjigu Pisma iz prastare budućnosti (Zavod za udžbenike, Beograd, 2009). Ovo izdanje knjige objavljena je kao nagrada autoru povodom dodeljivanja Gramate.

Iz kritike Milice Jeftimijević Lilić

Bratislav R. Milanović ima ugled koji su mu obezbedile prethodne zbirke, no „Pisma iz prastare budućnosti“ˮ pokazuju da je on oduvek bio veliki a ne samo dobar pesnik, poput Crnjanskog ili Tina Ujevića. Strast stvaranja i patnja zbog prolaznosti su iskazane na način kako su to činila ova dvojica velikih liričara i velikih patnika, jer ova knjiga implicite sadrži silinu patnje i „Stražilova“ i „Svakidašnje jadikovke“, ali i lepotu ushita ženskim bićem i poezijom kao u Lazinoj poemi „Santa Maria della salute“.

I ako je san svakog pesnika apsolutna poezija, a jeste, kod Milanovića: san je još uvek san, i to na javi: stvorena apsolutna poezija.

Iz kritike Vase Pavkovića

Ovaj muzikalni, elegični spev, zamišljen kao sistematičan niz pisama ka prošlosti, precizno: upućenih jednoj (idealnoj) ženi čija jedina adresa oktobar 1976. U njoj Milanović razmatra vlastita životna iskustva, privatna i istorijska, opšta i pojedinačna, pretresajući gorki talog ličnog i generacijskog… Nekako mi se čini da su „Pisma iz prastare budućnostiˮ najbolja pesnička knjiga u Srbiji 2009. godine. Upravo zbog uspešno realizovanog formalno-stilskog projekta celine rukopisa.

Iz kritike Dragana Hamovića

I, kao što lirika inače čini – baci pogled iz sadašnje tačke u prostore izgubljenog vremena, pa ih priziva, pa ih aktuelizuje – ovde je perspektiva ukrštena; međusobno se dozivaju sve udaljene vremenske tačke, ili dva vremenska prostora: sadašnji i onaj koji je memorijski pohranjen kao izuzetan emocionalno i duhovno ispunjen prostor vremena. I, kao što se s jedne strane ide retrospektivno, tako se menja tačka gledišta pa se, u periodu koji je naravno mladalački, ide prospektivno, imaginativno i utopistički – napred. U toj dinamici susretanja i prožimanja stvara se jedna retka čar ovog pesništva: nešto što doista nadahnjuje i samog čitaoca odviklog od patosa, patosa sa dubokim pokrićem, koji nam je potreban u ovom suvilu i sivilu našeg sadašnjeg vremena.

Iz kritike Dušana Stojkovića

Najnovija Milanovićeva pesnička zbirka po mnogo čemu je neobična. Najpre, cizelirana majstorski i arhitektonski skladana, pravi je pesnički hram ulaskom u koji srećemo se sa novom pesničkom formom. Milanović je ispevao novo „Stražilovo“, imajući na umu i drugu, takođe majstorsku, Crnjanskovu poemu, „Lament nad Beogradom“, ukrštajući ova dva lirska ostvarenja eda bi stvorio novu, neponovljivu, poetsku građevinu koja se ispevati može samo onda kada je pesniku, klasično zrelom, sva poezija već u malom prstu.

Edicija:

POEZIJA

Obim:

72 str.

Povez:

broš. povez

Format:

13 x 21 cm

Godina izdanja:

2021

ISBN:

978-86-6029-546-2