Knjiga Dragana Putnika, pod naslovom Puтnikove pesme, nesvakidašnja je ne samo po svojoj strukturi, nego i po utisku koje ostavljaju stihovi unutar nje. U pitanju je, najopštije rečeno, zbirka pesama. Međutim, ako bismo je tako jednostavno formalno odredili, ništa ne bismo rekli o njoj. Nešto čudno će se dogoditi u čitaočevoj recepciji niza poetskih isečaka iz života autora kad ih, prethodno, kao neka vrsta prologa, na ulazu u knjigu dočeka kratka priča pod naslovom „Odlazak”. Motiv odlaska, poznat u književnosti, filozofiji i religijskoj literaturi odvajkad, postaje nadređeni pojam motivu povratka, introspekciji, sećanju, ironičnim i autoironičnim motivima, preispitivanjima, snovima itd. Od tog trenutka, od trenutka odlaska, pesme počinju da pričaju priče.
Nenad Stanojević