Poezija je nalik biseru u školjci koji obično nastaje kad zrno peska u nju uđe i onda školjka, braneći bolno mesto, izliva najlepše sokove iz sebe iz kojih nastaje biser. Kod pesnika je to drugačije, kod njega je poezija često vapaj za neizrecivim ili pak doricanje rečenog i promišljenog, a najčešće je stavljanje melema jezičkog na bolno mesto u duši, njegovo beleženje stihovima i kazivanje svega sažetog u pesmi koja je uvek strela odapeta u beskonačno.
Radovan Vlahović, književnik
Dok čitam namerno neću da znam o čemu je autorka razmišljala kada ih je pisala i zašto su nastale baš te pesme. Želim da me same potraže, da razgovaram sa njima i da ih vidim u boji. „Kamenčići u mozaiku” su me duboko dirnuli i reči su se u trenutku pretvorile u slike. Pesme Ljubice Verbič se ne čitaju na mah. To su plemenite misli koje moraš da pročitaš više puta jer su višeslojne pa kod svakog ponovonog čitanja čitaocu kažu uvek nešto novo. I uvek su u boji.
Ana Vidmar, mag. lik. um.