Niko od nas ne može reći tačan broj koliko je puta bio pozvan ili i sam pozvao nekog na kafu. U svetu banalnosti, gde se sve podrazumeva, a društvene norme služe kao maska masi, da prikrije sve što radi, ili bi radila da je malo hrabrija, pesnikinja, sakrivena u nekoj žutoj sobi, u kojoj dotiče sopstveno nebo željom, precizno ispisuje svoja traženja, pokušaje, mogućnosti. Nataša Bundalo Mikić nikoga ne zove na kafu. Nataša svojom poezijom ispija espreso sa gospodinom.
Ivana STOJIĆ
Raspon između Ginevrinog šapata i Espresa sa gospodinom je raspon od hiljadu i petsto godina, raspon od Lanselota do Novog Sada i od velških trijada do limanskih balada, od Ginevre koja je razapeta između Artura i Mordreda, do savremene žene razapete između sloboda i ograničenja, ljubavi i ravnodušnosti, dakle taj raspon može da deluje groteskno, ali je učinio da pesnikinja pronađe sebe.
Miroslav ALEKSIĆ
U pet ciklusa (Ostaci grčkog neba, Podeljena stvarnost, U mimohodu, Bezbednost pre svega i Gospodi od versa) predstavlja nam se pesnikinja zrelog pesničkog iskaza, koji počiva na načitanosti ali i bega od uticaja pročitanog, tako da je prvi ciklus više ungaretijevski nego kavafijevski, na primer. Ungaretijevsko je sažetost u sliku koja se pamti, bez viška reči. A pesme su u belom stihu ali ima u njima neke upretane muzike.
Pero ZUBAC