Perica Markov našao je jezički izraz kojim uspeva da lako i sigurno krstari poetskim i istorijskim prostorom i vremenom i sabira iskustva sveta kroz ono što sve nas ujedinjuje i približava jedne drugima. Ispod raznovrsnih pesničkih slika tinja živa vatra optimizma i životne sile, koju nikakvi spoznajni momenti ne mogu umiriti. To je ono što u ovoj poeziji prija, što dotiče i krepi čitalački duh. I konkretnim pesničkim slikama i simboličkim kompozicijama pesnik nas vraća do onog ognjišta odakle je sve i počelo, do nas samih, oplemenjenih za još jedno duhovno iskustvo.
Andrea Beata Bicok