Perica Markov: „PIS”

500.00 din.

DOSTUPNO

Edicija:
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Da bi postigao svoju nameru da opiše svoj, a onda i sve naše drumove, i raskršća, i sa strane jave i svakodnevnog, i sa strane metafizičkog, autor pribegava upotrebi je­dnosložnih reči, često neočekivanih, arhaičnih. Zato ćemo se malo zadržati na se­mantici Markove poezije. Na prvi po­gled, rekli bismo da je škrta, da je teško iz­re­čena, sa mukom samotnjaka, čoveka svesnog kom­­pleksnosti života, da je intimna. Pa ta­ko on kaže „pesme tišine i prisne ćutnje”. Ali, koliko god da je naš život, samo naš, i naše breme samo naše, u Markovoj poeziji prepoznajemo univerzalnu upitanost: težnje, čežnje, strepnje, jada, radosti svakoga od nas, sa našim ličnim bremenom. Naizmeničnim pisanjem jednosložnih reči, često suprotnog znčenja, ova poezija dobija specifičan ri­tam, koji na trenutke možemo čitati i kao svojevrsnu duhovnu brojalicu, u kojoj se sme­njuju java, san, prozaično i uzvišeno, čovekov duh i telo. I naizgled sve nasuprot jedno drugom da bi se na kraju spojilo u jedno. Pesnik peva o „ludilu zla” nasuprot „jednom snu od vode … od sebe”, opijen letom i njegovim mirisima, peva o blatu, mulju – stvarnom, a i onom čovekovom samotnom, o ptici koja leti u plavetnilo, ali i ptici u čoveku, željnoj da se vine u božanske visine, da se smiri i shvati bol, muke i suštinu života, kako bi gore, na nebu makar dodirnula blaženstvo.

Dušan Radak

Edicija:

POEZIJA

Obim:

68 str.

Povez:

broš. povez

Format:

13 x 21 cm

Godina izdanja:

2022

ISBN:

978-86-6029-566-0