Vlahovićeva pesnička umetnost realizuje se kao vera u smisao, u životnu i spasonosnu dijalogičnost, u molitveni razgovor sa Bogom, gde pred sobom iskušava čvrstinu svoje vere u dobro, u Božije poslanje, u razumevanje čoveka i njegovih nagrada i grehova. I sve se to iscenira sa stanovišta proživljenosti i razaznavanja života kao ogledala prolazne i neprolazne čovekove sudbine, kao neponovljiva istorija života u geografiji i govoru jednog jezika u kojem Vlahović iz pesme u pesmu traga za tajnom Boga, tajnom smisla.
Jovan Zivlak
Radovan Vlahović kenoovski varira temu Prometejeve pesničke ljubavi, vatre koju pesnik daje ljudima kako bi ih grejala u vremenima zebnje ili očaravala sjajem. U ovom vremenu, kada malo ima ljubavi i istinske poezije, takva žrtva deluje mazohistički. Pa ipak, sada i uvek, samo istinske vrednosti traju jer nema velike poezije bez žrtve, požrtvovanja.
Vlasta Mladenović