VANUMNICE
NOVOZENITISTIČKI TRIPTIH
PRESLIKANICE
OTKRIĆE
POSLE SVEGA
***
U drugoj knjizi Vanumnica, sa podnaslovom Otkriće, autor nam priznaje: „Nikada nisam / umeo da pravim karijeru“, ali je napravio ono što karijeristi ne uspevaju, a to je da ne povlađuje svoje pisanje, svoj način izražavanja strukturama koje bi mu obezbedile karijeru da se na njih oslanjao. Vlahović je izabrao autentičnost, nepokolebljivost, oslanja se isključivo na sebe i na svoj unutarnji svet kome se „Večno vraća“…
Jovan Zafirović
Vlahović pokazuje izuzetnu sposobnost da minimalističkom poezijom prenese bogat spektar emocija i misli. Čak i kratki stihovi i jednostavne slike nose slojeve značenja, a pesnik ume da u svakodnevnim i „običnim“ detaljima otkrije univerzalnu dubinu. Jedan od najjačih aspekata knjige je sposobnost da povezuje intimno i univerzalno, emocionalno i filozofsko, što omogućava čitaocu da pronađe lične i dublje smisaone impulse u svakoj pesmi. Pesme često istovremeno nose osećaj radosti i tuge, svetlosti i senke, pokazajući da ljudsko iskustvo nije linearno, već slojevito i kompleksno. Vlahović ume da prepozna tenzije između individualnog i kolektivnog, intimnog i javnog, materijalnog i duhovnog, a te suprotnosti ne stvaraju konflikt već služe kao sredstvo za dublje razumevanje sveta.
Vanja Kovačević
Vlahovićev doživljaj prirode je veličanstveno sumatraistički. Čovek je u harmoniji sa prirodom – on sa njom razgovara, sa njom se leči i snaži, njoj se udvara… Priroda, svojom lepotom i snagom ima moć da promeni čoveka, pa tako u pesmi Jesenje jutro svetlost jutra postaje svetlost duše. S toga, u zbirci dominiraju larpurlartističko-sumatraistički motivi, kao i elementi imažinizma – neposredno uživanje u trenutku, u estetici, u prostoru i vremenu.
Ova zbirka i sama predstava prirode u njoj jedinstveni su beg od turobne i groteskne realnosti, prikazane u prvoj zbirci triptiha Preslikanice. Čitajući zbirke redom, stvara se utisak da priroda za Vlahovića postaje izvor utehe, nalik onoj koju su avangardisti pronalazili po povratku sa velikog ratišta.
Svetozar Marčeta