KNJIGA PESAMA & VIDEO ILUSTRACIJA
_____________________________________________________________________________
Knjiga pesama „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski” Radovana Vlahovića
112 strana, broš povez, 14×21 cm, 2016. god.
drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje
***
Video-ilustracija na DVD-u „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski”
u režiji Senke Vlahović
trajanje: 23 min, igraju: Aleksandra Horvat, Radovan Vlahović
Video-ilustracija je sastavni deo istraživačkog projekta Senka Vlahović objavljenog u knjizi „Video-ilustracija knjige” koja je dobila nagradu ULUPUDS-a na 60. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine.
____________________________________________________________________________
Radovan Vlahović, pesnik i romansijer, je prestonu osobu života, fantazije i poetike Laze Kostića, njegovu i našu Lenku Dunđerski, vanvremeno, doveo u vezu sa Milenom (Požarevljankom, beše li?), onim simbolom sna, princezom anđela, ozarenim čuvarom lampe i svetlosti njene – poistovećujući ih u mogućem večernjem aktu kojim naseljava njihovu devojačku sobu.
Stihovi, svinuti pod naslov „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski” Radovana Vlahovića jesu neuzvraćena izjava ljubavi, prolećni akvarel pesničke egzaltacije pred lepotom, kao i jesenji magleni nokturno osamljenog putnika u beskraju ljubavi, srmena tuga i topli krik zgranutog pesnika nad onim osećanjima kojih više neće biti, a može biti da ih i nije bilo, a moglo je da ih bude, da prolaznost nije tako neumitna, a večnost nepouzdana i varljiva.
Ostao je samo zvuk. Ona je bila i ostala – stvarna kao san.
Milisav MILENKOVIĆ
Večernji akt je umetnički akt kao način postojanja, kao mera života, ograničenja svakodnevnog života prevazilaze se stvaranjem umetničkog dela i to stvaranje treba da snaži život i daje razlog za uzdizanje i afirmaciju života i suprotno je nihilističkoj negaciji života. Umetnost se najbolje poima, ako se pođe od samog umetnika i njegovog dela, u ovom slučaju od Milene Pavlović Barili i Laze Kostića. A stvaranje umetnosti nastaje ulaženjem bića u svoj vlastiti bitak (Hajdeger). Umetnost postaje tako sam način življenja. Umetnik ne prima samo utiske, on, stvarajući umetničko delo, afirmiše sam život stvarajući jedan novi oblik života, umetnik veruje, kao oblik budućnosti (Volker Gerhard).
Marija TANACKOV
Saživljavanje recepcije sa pročitanim omogućava još jedan momenat koji se čini karakterističnim za poetski izraz Radovana Vlahovića uopšte. Reč je o osećaju uspostavljanja dramske tenzije. Vlahović je majstor da uspostavi meru između kazanog/ opisanog/ ispevanog i dogođenog. To postiže jasnim, eliptičnim iskazima kojima se anticipira apsolutno kretanje, događanje, buka i huka u lirskom subjektu, koju, pesnik – Radovan Vlahović, sa merom predočava čitaocu. Tako je postigao maksimalnu dramsku tenziju, a izbegao je opasnost od zapadanja u patetiku.
Dr Predrag JAŠOVIĆ
Vlahovićeva oda posvećena slikarki Barili, slična je onoj koju je Laza Kostić uputio, bez „straha da će biti shvaćen kao sulud“ obožavanoj lepoti, ljubavi bestelesnoj, božanskoj, ali večnoj, u antologojskoj pesmi Santa Maria della salute. Ta zanetost pesnika kao „anđela života i neba“, posvećena je ovde kao uspomene ili sećanje. Temporalna odrednica nije ni danas ni sutra ni juče – već jedino VEČNOST. To je pesnikova obujmljenost slikarskom i pesničkom vizijom „da se nešto lepo i daleko a večno u čoveku“ – večno i „želi i voli“.
Dr Voja MARJANOVIĆ