Žena je u poeziji Sanje Obradović kosmički princip koji je prisutan planetarno od prapočetka sveta. Sanja u svojim pesmama prelama kroz prizmu pevanja i promišljanja lično i univezalno, obično i svakodnevno, sa božanskim i astralnim, ona ne želi da ruši univerzalnu ravnotežu, već je u svojim pesmama potvrđuje i veliča spokoj malog običnog porodičnog života, koji ima svoj uzvišeni princip u ženi koja rađa, neguje, hrani i ulepšava ovaj svet. Ovo je poezija o prirodi koja ima ravnotežu između flore i faune, o deci, devojkama, sestrama, ljubavnicama, majkama, o prijateljicama, ali i o ljubavi, onoj za kojom svi vapimo i koju svi tražimo, a za koju odgovore, ipak, moramo u sebi samima da nađemo.
Knjiga Sanje Obradović je nalik spomenaru i podsetniku na sve one naše duhovne kodove plemenitosti, odanosti i humanizma koje od rođenja nosimo u sebi, a koje je ovo postmoderno i neurotično vreme počelo da svojom neuravnoteženošću potiskuje iz nas samih. Sanja nam ih kroz knjigu „Žena” vraća, i još jednom nam kazuje kako da prolepšavamo naše unutrašnje biće i sebe same.
Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović