Prva zbirka poezije Svetlane Savić pod naslovom Šljakeraj pisana je u modernom stilu, puna motiva iz svakodnevnog života. Zbirka je podeljena u četiri ciklusa – „Šljakerske”, „Po zlomtonu”, „Smrt dolazi najavljena” i „Primorski gradovi”. U prvom ciklusu naglasak je, kao što možemo i da vidimo iz naslova, na ljudima koji pripadaju radničkoj klasi. Pesnikinja tako opisuje život koji je postao alternativan. Potrošačko društvo dovelo je do „ispijanja ličnosti”, do postepenog oduzimanja identiteta. Lirski subjekat se doslovno bori za opstanak – kako fizički, tako i duhovni. Tržište postaje i svakodnevni život. Trguje se ljubavnicima, snovima, ličnostima… Materijalizacija i hiperprodukcija dovodi do propasti, a radnička klasa postaje obična i obezvređena („Besparica”). Pesnikinja je pesme posvetila prodavačicama, gastarbajterima, stanodavcima i second hand prodavnicama i svi oni predstavljaju male marionete velikog tržišta. Jedinu nadu lirski subjekat vidi u pisanju poezije, kao nekoj vrsti inata koji će održati ono duhovno koje ne bi trebalo da ima cenu („Poeziju će pisati”).
Iako se čini da ova zbirka poezije ne nudi nadu da će sutra biti bolje, poslednji ciklus, ipak, dokazuje drugačije. U samo tri pesme Svetlana Savić svoju dušu doslovno ostavlja u „Primorskim gradovima”, u kojima voda odnosi težinu, grehove, suze, a daje nadu da će se opet zaplivati Jadranom, kao nekad. Ova izuzetna zbirka poezije upućena je svima nama koji smo deo Balkana, nama koji ćemo moći da uzviknemo, ako se dobro promisli i ako se radnička klasa ispoštuje kao nekada – hej Sloveni, još ste živi!
Gorica Radmilović