Bez suvišnih reči Vlasta Mladenović portretiše svoje lirsko biće kao suptilno ali angažovano, senzibilno ali glasno, leporeko ali ne i gizdavo, biće koje traga za mestom poezije u oholom svetu, u tehnokratiji i dominaciji jednokratnih vrednosti od kojih nastoji pobeći. Prirodno, ono što jedino ostaje i njemu i poeziji, kao i onim piscima koji ne žive za trenutne slave, laskanja i nagrade, jeste snažna uzajamna sraslost, kao vid duhovnog bratstva, zajedništva, zavičaja.
Dragana V. Todoreskov
Već je naglašeno kako je Vlasta Mladenović pesnik kontinuiteta. Da svaka sledeća zbirka obogaćuje njegovu poetiku. Tako će biti i ostati. Jer Vlastina pesnička energija uvek je sveža. I generiše samu sebe.
Đorđe Kuburić