Zoe Bajford (Zoe Byford) je strpljivo ćutala gotovo pola veka. A sada nam je vrlo superiorno, stihovima rasne pesnikinje, moralno beskompromisno potvrdila u zbirci Alhemija misli, da smo postali duhovne aveti u vrednosno naglavce okrenutom svetu.
Ovo je poezija gorkog bademastog ukusa. Putena, ali opora. Dramatična. Hiperurbana, a religijska. Opominjuća. Specifično moderna. Strastvena. Surova. Raskrinkava novi poredak stvarnosti u koji smo prisilno zatvoreni.
Ako bi postajao poetski žanr koji bi se zvao ekološki egzistencijalizam onda bi pesme Zoe Bajford pripadale njemu. Pesnikinja je zgađena nad zagađenošću prirode i ljudskosti. I pokušava da ostavi svedočanstvo o ultrasartrovskoj mučnini prvih decenija novog milenijuma.
Alhemija misli je raskošna knjiga u svakom pogledu. Intelektualno, emocionalno, erotski, politički, religiozno…
Sveža, netipična i nepotkupljiva zbirka pesama.
„Prosuti crni tuš na belom pogledu…“
Izvod iz recenzije
Jasmina Mihajlović