Miodrag Nadlački : „Vremeplov: Knjiga crteža”

Svojim crtežima Nadlački, poput autentičnog arheo­loga svesti, uzburkava onaj nagomilani prepotopski talog koji svi u sebi nosimo, zahvaljujući precima, ali i velikom prasku. Iz tog taloga izranjaju arhetipski obli­ci, ejdetske slike, zajednički simboli… Začudna galeri­ja onoga što je već u nama, a umetnik nam to razotkriva, otvara oči za pogled u sebe same (i šta više očekivati, tražiti od njega).

Goran Ibrajter

Zureći višekratno, u ove zaumne Miletove crteže, uvek bih bio zatečen njihovom složenom simbolikom artikulisanom oniričkom imaginacijom, te iskusnom Majstorovom rukom, njegovim svevidovnim okom i spo­ljašnjim, i unutrašnjim. U ova (ako sam dobro izbrojao) osamdeset i četiri uratka, svrstana u pet ciklusa na­stanili su se i svetlost i tama, i Sunce i Mesec, i ži­vot i smrt. Takođe: sveto i profano suvo i vlažno, nebo i zemlja… Dubina ispod površine.

Đorđe Kuburić

Sasvim mirno, slično srednjovekovnim monasima, Miodrag prati osnovnu nit svog nadahnuća, korača sta­zom ka unutrašnjem svetu, silazi lagano ka najvećim du­binama bića. Zaranja u milenijumsko iskustvo složeno u čoveku, u svet podsvesti, u svet snova, intuicija, vizija, strahova. Raspečaćuje zapečaćeno, sakriveno i nedostu­pno ja, otvara vrata beskonačnih priča, koje je evoluci­ja spremila za generacije koje dolaze.

Zoran Čurlić

Nadlački se uspešno bavio i ilustrovanjem knjiga poezije i proze, što uopšte nije slučajno s obzirom na prethodno izrečeno da u osnovi njegovih apstraktnih vizuelnih poruka stoji jasna i promišljena filozofska i pesnička misao, ideja, ili čak priča. U osnovi ilustracije je poruka, ona može stojati ispisana uz ilustraciju ili ne, ona je, svakako, uvek iskazana vizuelnim jezikom. (…) dolazimo do toga je delo Miodraga Nadlačkog jedna posebna vrsta, moglo bi se reći, apstraktne ilustracije njegovih filozofskih promišljanja.

Senka Vlahović Filipov

Dakle, ovde se nikako ne radi o onom nekakvom trenutnom beleženju doživljenih osećaja, nego o kompleksnom is­poljavanju unutarnjih potresa, o nekakvom sistematskom izražavanju ekspresivnih naboja što ih je u umetniku nagomilao svet u kome živimo. Možda baš zbog toga ovi crteži poseduju nekakvu svečanu eleganciju, jednu pla­stičnu ubedljivost začinjenu poetikom likovnog crta­čkog dejstva. Takav crtež Miodraga Nadlačkog sposoban je da pokrene posmatračev doživljaj te da mu priušti autentično plastičko, sadržinsko i poetsko zadovoljstvo.

Sava Stepanov

Glavno sredstvo Nadlačkog je linija koja obrazuje me­đusobno prekopljena polja, stvarajući na taj način pre­poznatljive forme. Forme apstraktnog diskursa Nadla­čkog, asociraju na hibridna bića mitološke konotacije koje izviru iz umetnikovog doživljaja stvarnosti. Crte­ži Nadlačkog sadrže nadrealističke elemente u konte­kstu mitološke, izmaštane ili magične predstave, čija je suština iracionalna i podsvesna.

mr Nena Daković

Stilizovane, asocijativne forme, elementi nadrealnog koji se prepliću sa nostalgičnim osećanjima stvaraju atmosferu nedokučivosti, sna… Virtuoznim pokrivanjem površina bezbrojnim potezima perom, prepli­tanjem tananih niti, Nadlački tvori venecijansku čipku kojom oživljava bića i predmete.

Radmila Živković

Dok ih posmatramo, svaka od slika nas na nešto podseća. Začuđeni smo pitamo se na šta? Osećamo nemoć, zbunjeni smo, uplašeni. Strah nas je od vlastite upitanosti. Čini nam se da ih ne razumemo, nismo sigurni u njihovo značenje. Na njima ne prepoznajemo naš spoljašnji svet. Kako ih racionalizovati? Ove slike, zapravo, predstavljaju otiske arhetipskog sećanja i pam­ćenja naše duše. One su koncentracija vekovnih čoveko­vih traganja da, kroz radost stvaranja, od pećinskog čove­ka do danas, otkriju ključ od sedam nebesa, za spasenje čo­vekove posrnule i tragične duše.

Radovan Vlahović

Miodrag Nadlački se iz te čamotinje izvukao stvaralačkim praskom. Uzdigao se primetnom razlikom stvaranja. On ne da nema  parnika u tematskom i filozofskom poimanju, već je postao ona vrsta osamljenika, koja se vidi i sa druge strane brda.

On je samosvojstven i utemeljen umetnik, koji se nije podavao okolini i njenoj estetici, već svojoj, filozof­skoj, koja je u strukturi svake slike. Postao je prepozna­tljiv. Nesreća je u tome što Homolje nije dovoljno pre­poznalo njega.

Nadlački je slikar, koji je svaku vrstu sebičnosti prekoračio kao plitak potok. On je postao deo velike vode… Koje u budućnost vode.

Slobodan Ristović