sa slovenačkog prevela Sonja Dolžan
Jurijeve osećajno meke reči pokušavaju čitaoca da uvuku u svoje poetsko polje i time da u njemu probude izgubljene, skrivene, a uznesene doživljaje. Iz potpune pesničke predanosti, sa takvim za upisivanja vremena prijemčivim i do kraja izglađenim stihom stvara savršeni pesnički svet svoje otvorenosti. Nekako sam se potopio u Jurijeve pesme gde se zgušnjavaju kucanje srca i uznesenost unutrašnjosti. Kad zaplivam bestelesan i sretnem se sa onom tačkom pesnikovog unutrašnjeg doživljaja koji nudi u pesmi, na Kocbekov način »osetim milost da me pesma poseti«. Jurij Marussig je pesnik unutrašnje skladnosti, bogate skromnosti i takve takvosti. Unutrašnja melodičnost je jednostavna gde metafore žive bez suvišnih naglasaka i miluju misao i osećanje. Dubina osećaja je višeslojna, a pre svega leksički bogata i tečna, kao svež pokuljao zdenac.
izvod iz recenzije
Rudi Stopar
