Priče stvara um, a um ima više gospodara. Tumarati po prošlosti, vraćajući život ljudima i davno minulim događajima ili krojiti sudbinu za ljude u budućnosti? Postavljati putokaz? Nametati sopstveno mišljenje? Gordost i taština. I izazov. Ili je dovoljno samo zapisivati reči, kao što su žene, zimi, uz tople peći plele čarape ili džempere, po nekoj jednostavnoj mustri, za svoje rođene? Ostaviti im toplinu kojom će se, možda, jednoga dana, neko od njih ogrnuti, njima zagrejati i tako utopljen i zaštićen nastaviti dalje, bezbedan i siguran i kroz hladnoću.
(odlomak iz priče Oslobađanje sećanja)
Može li čovek spoznati sebe,
razumeti smisao i tajnu postojanja
samo u tišini vrha najviše planine ili
kolenopreklono pred snagom okeana?
Mora li hoditi, leteti, broditi
s kraja na kraj Zemljinog šara,
sejati traganja, lutanja, pitanja
odlažući žetvu Bogopoznanja?
(odlomak iz pesme U porti hrama)