Ovo je knjiga za sve one koji veruju u čuvenu izreku: „Treba da je rečima tesno, a mislima prostrano.” Autor nije polagao na originalnost, već je pokušao (i, nadamo se, uspeo) da sačini i prikupi jezičko-umetničke sitnice koje bi čitalac doživeo kao nešto „već viđeno”, kao nešto što je deo njegovog ličnog iskustva.