Ovo je roman koji se čita u dahu, nekoliko puta, koji osvaja svojom toplinom, neposrednošću i iskrenošću. Roman o empatiji, altruizmu, plemenitosti, davno zaboravljenim vrednostima svakako neuobičajenim za ovaj vek. Autorka je navikla da ne osuđuje, da veruje i da se neprestano nada da je dobro u ljudima jače i da će uvek na kraju pobediti. Postavlja pred nas pitanja o smislu života, prikazujući potresne i dirljive scene ljudi ostavljenih od svoje dece i porodica tamo gde se provode poslednji dani, da bi nas sam kraj romana neočekivano demantovao i iznenadio trijumfom tako posebne ljubavi.
Tijana Rapaić će ovim romanom dospeti do srca čitalaca i, želim da verujem, probuditi dobro u svakom od nas.
Nataša Bundalo Mikić