Violeta Bjelogrlić je srpska spisateljica osobenog dara, prefinjene lucidnosti i rečite slikovitosti, a „Zlatokosi i Barbel”, njena knjiga kratkih priča, koja je u tvojim rukama, poštovani čitaoče, je, moglo bi se reći, poetsko-filozofska poema o čednosti, nežnosti i ljubavi ispričana u trideset priča. Glavni junaci ove knjige nisu od ovog sveta. Radnja se odvija u samo naizgled realnom prostoru, negde između neba i zemlje, i otvara nam, kako kroz pripovedanje tako i kroz kratke dijaloške forme, odnos Zlatokosog i Barbel kao odnos između ti i ja koji je povezan neraskidivim nitima viših, metafizičkih i astralnih dimenzija njihovih poetizovanih bića, koja su smeštena u književnu realnost iz koje oni zrače radnjama, mislima i zaumnim čežnjama u želji da se spoje zauvek u svoj svojoj nadnaravnosti.
Radovan Vlahović, književnik
Istina je, kako Zlatokosi reče, da je: „Svet besmislena nagomilana tragedija”, ali u tome i jeste poenta. Zlatokosi je prihvatio ovaj svet, ali ne kao nesvet, već kao Grigori Preleman iz Petrograda koji živi u Poenkarovom modelu hiperbolične geometrije. Zlatokosi je genijalni muzičar, a Grigorij genijalni matematičar.Barbel na kraju razaznaje suštinu. Dani na zemlji koji su nam dati prolaze, a život nastavlja bivati poetika umetnika. Barbel pobožno prati Zlatokosog. Ljubavna priča traje. „Zlatokosi i Barbel” čita se u dahu. Dijalozi živi, napeti, nekada škrti i naoko konfuzni. Pripovesti natopljene emocijama. Priče Violete Bjelogrlić pravljene su od kavkaskog stenja. Nadam se da će ugledati svetlost dana i privući pažnju bibliofila.
prof. dr Snežana Vukadinović