Ivanine poetske slike su čiste. Ona koristi slobodan stih i obični govor birajući najlepše reči. Ivana je pesnik koji vodi računa o higijeni jezika. O estetskom biću jezika koje je uvek, u njenoj poeziji, u vremenu sadašnjem i od sadašnjosti stvoreno.
Zbirka pesama „Van vremena” kao da je stvorena da se stihovi govore i da pesnikinja jezikom opijena svoju očaranost prenosi na publiku i tako je povede u vanvremenost večnog plamena ljubavi u svim njenim oblicima i kroz zajedničko budno snevanje, oradošćeni lepotom opet i iznova doživimo njen uzvišeni smisao.
„U društvu koje teži potrošnji, lakoći, zabavi, dominaciji, sadašnjosti, efikasnosti, informaciji, poezija proizvodi ili prezir ili ravnodušnost”, kaže nam čuveni pesnik Jovan Zivlak. Ali, knjiga „Van vremena” Ivane Papeš Bogosavljev nam to na sve moguće načine demantuje. Ona nam svoju ljubav sećanja pretače u stihove i tako snagom emocije leči posrnulog čoveka u opštoj obesmišljenosti i daje mu nadu da je svaka istinska ljubav „most za pređene reke”, da je ona u svim svojim oblicima neponovljivo bogatstvo duše i uzvišeni smisao kako življenja tako i poezije koju stvaramo.
izvod iz recenzije, Radovan Vlahović