Radovan Vlahović
Urednik: Simon Grabovac
***
U romanu je nesumnjiv i evidentan ukrštaj stvarnosnog i fantastičnog, jave i sna. Bogat metaforama i alegorijama, roman nam pruža različite perspektive, njegov junak se, shodno poetici sna javlja u najrazličitijim obličjima i kao nosilac najrazličitijih zanimanja (knjigovođa, umetnik, režiser, radnik u fabrici građevinskih materijala, upravnik mlina…) u svojevrsnom prelasku iz jedne stvarnosti u drugu. Upravo fantastični elementi čine roman Radovana Vlahovića korespondirajućem prozi Zorana Živkovića, dok ga društveno-politička satira čini bliskim Orvelu.
Svetlana Savić
Pred nama je roman u kome o Snevalu saznajemo u trećem licu, budući da pripovedač jeste „prepisivač i beležnik“ njegovog dnevnika snova (pisama). Vlahović se stoga odlučuje na jednu postmodernu igru, te se figura priređivača, smenjuje se proznim celinama, neretko u epistolarnoj formi, u kojima nam se Snevalo obraća u prvom licu. Beležnik snova, naime, u snu može videti šta se dešava gospodinu Snevalu, te se u takvoj suptilnoj naznaci oseća odjek Pavićevog Hazarskog rečnika, tačnije, Brankovića i Samuela Koena, pri čemu san jednog jeste java drugog. Stapanje različitih vremenskih slojeva, prostora i junaka uobličeno je kroz estetiku sna.
Nina V. Stokić
Kada se izdvojeni delovi Vlahovićevog troknjižja međusobno uporede, stiče se utisak da je, u ovom poslednjem, pisac dosegao najbolje stvaralačke trenutke. To svakako ne znači da prve dve knjige zaostaju po kvalitetu, ali se čini da je njihova funkcija bila u tome da nam pojasne poetičke iskorake Radovana Vlahovića i prokrče put do ove poslednje, sa kojom se uspostavlja neka vrsta ravnoteže i u kojoj priča dobija svoj smisao. Otkrivajući nam šta sanja i šta se u snu događa gospodinu Snevalu, Vlahović je uspeo da zaokruži svoje troknjižje na najbolji način, tako što izvodi na scenu jednog sasvim neobičnog književnog junaka koji je odsanjao sve ono što je pisac/prepisivač/beležnik objedinio u koricama inovativne i čitalački uzbudljive knjige.
Mladen Đuričić