Edicija Roman, SAVANI – NOVOZENITISTIČKI TRIPTIH (ZAVERA, DRAGA SAVETA, IZDAJA)
Novozenitisti su tražili čistu i savršenu umetnost. Oni su želeli umetnost vraćenu na prapočetke ljudskog stvaranja. Da krenu prvo od reči, od slike, od zvuka… Hteli su da im daju jednostavan i neopterećeni oblik, formu radosti beskonačnog i tako upakovane, kao čistu i osveštalu umetnost, ponude ljudima, ali ne na uživanje, koje je postalo krilatica postmodernog potrošačkog društva. (…) Čistu i osveštalu umetnost su želeli da ponude ljudima da ih ona umije od prljavštine i smrada, da ih oplemeni, da ih učini osetljivim na samoosećanje vlastite individualnosti. Da ih pokrene i okrene radosti beskonačnog i uzvišenom smislu samopostojanja kroz stvaralaštvo, ma u kom obliku se ono kazalo. Kroz kreaciju koja poseduje lepotu i moć da život učini boljim, lepšim, ponekad ne i lakšim, ali u svakom slučaju korisnijim za pojedinca i društvo.
(odlomak iz romana)
Ta potraga za iskonskim, čistom umetnošću vraćenom na prapočetke fundirana je u pažnji posvećenoj svakom zvuku, reči, slici, koji će čitaocu poslužiti kao izvor radosti i kao alternativa i beg od turobne, destruktivne moderne svakodnevice. U tom smislu, roman nastavlja zenitističku težnju ka rušenju ustaljenih estetskih normi i oslobađanju stvaralačke energije.
Katarina Pantović
…Vlahovićevi romani postaju upravo to: ljubavno pismo slobodi govora, (samo)razumevanja i male ljudske pobede nad ambisom nestajanja. U Vlahovićevim romanima ideje nisu samo ideali kojima teži(mo); u njegovim romanima ideje pobeđuju.
Viktor Škorić
Treća knjiga triptiha potvrđuje da se najvažnije priče nastavljaju u prostoru između života i književnosti, gde fragment više nije znak rasutosti, već najpouzdaniji oblik književnog pamćenja. Ako je Zavera otvorila put novozenitistima, a Draga Saveta pokazala kako taj put nastaje kroz rasute fragmente, onda Izdaja otkriva njihov najdublji smisao – da su i novozenitisti i Savani, u krajnjoj liniji, osuđenici na večnost.
Mladen Đuričić