„Ako se ikada pesnik zaljubi u tebe, postaćeš besmrtna” često je navođena rečenica koja nalazi svoju potvrdu u vanvremenskim pesmama Mike, Laze, Prevera, Miljkovića, Branka… Goran Blagojević kroz stihove postavlja pitanja, a zatim daje i svoje intimističko tumačenje o tome da li su žene u pesmama poznatih pesnika postale besmrtne zahvaljujući njima, ili je poezija inspirisana ljubavlju i čežnjom prema tim ženama donela pesnicima bezvremenost.
Za autora je pisanje život i lek, njegova ulaznica ka večnosti. Iako je glavna tema njegovih pesama žena, Goran Blagojević inspiraciju nalazi i u stvarnosti koja ga okružuje, u onim prefinjenim i filigranskim odbljescima o koje se njegov um saplete. Te odbljeske su samo umetnici sposobni da spoznaju, jer kao što je Đorđe Balaševič rekao za osetljive osobe: „Osete duplo, čuju ranije. Zato što tačno jedan korak ispred njih hoda njihova duša.”
Kroz istoriju će šetati neke nove Lenke, Barbare, Ines, Emine…, kiše će i dalje kvasiti pločnike Bresta, zaljubljeni recitovati stihove pesme Santa Maria della Salute, a pesnici će postojati da to sve zabeleže i kreiraju neka nova sećanja. Upravo zbirka poezije Gorana Blagojevića Odbolovanim samoćama ima zadatak da sačuva od zaborava nekadašnju lepotu pesničkog izraza, i utemelji pravac ka novoj istoriji.
(iz recenzije)
Danijela Milosavljević