Ljubav je pokretač, pitanje, uzdah, čežnja, radost, isnpiracija, snaga. Sav splet emocija koje ljudsko biće može da oseti utkan je među korice ove knjige u pletivo ljubavi, koja je pre, posle i iznad svega. Lirska raspoloženja pod okriljem osnovne tematike kreću se od zanosa do teških uzdaha čežnje i nedostajanja, od lirske mekoće očaranosti do nemirnih pulsacija nedosanjanih snova. Ljubav je stvarna koliko i neuhvatljiva, zavodljiva podjednako koliko drži na distanci ako se očekuje od onog nasuprot. Ona kola smislom postojanja govornog subjekta poezije koji niže refleksije o njenim mogućnostima, oblicima, iskustvima, o dovršenim i nedovršenim pričama koje oblikuje njen puls.
Odsustvo bića kome je ljubav upućena, onoga ko stvara talase čežnje i žudnje, ko budi sećanja i inicira želje dominantnog trenutka, nije povod gorkoj rezignaciji niti prezira prema postojanju, već je mio dah jedrima egzistencije koja se široko rasprostire po prostorima refleksivnih iskustava. Ono što se oseća u odsustvu pojačava prisustvo subjekta u trenutku. Na taj način odvija se ples svetlosti i senke, doživljenog i željenog, iskušanog i sanjanog.
Andrea Beata Bicok