„Olistavanje tišine” je knjiga pesama Vesne Mijin koja nam se nudi kao dobro izbrušeni dijamant pesnikinjine duše, dakle, pesme su očišćene od pretrane deskripcije, svedene su moćne značenjske reči koje nose sudbinsku težinu i koje čitaoca hipnotički uvode u beskrajna i nadnaravna prostranstva vlastite iracionalnosti iz koje se uvek izlazi sa katarzičnim heruvimskim pojem naše lične potrebe za oslobođenjem i vaznesenjem u nebesa, gde se Gospod smeši blago rodeljski našem duhovnom samoisceljenju.
Stvarati poeziju za Vesnu Mijin znači putovati duhovnim prostorima, preobražavati se i transformisati kroz različite oblike pojavnosti, osećati šta je dodir majčine ruke, miris zemlje, lepota zavičaja, ali i imati svest za nacionalni identitet, za one koji su nas kroz svoje promišljanje života i sveta proveli i podučili, oni koje smo čitali, koji su nam dali šansu da svojim stvaralaštvom, izrastajući iz jedne tradicije, tražimo svoje mesto pod suncem u nekoj novoj tradiciji, u našem vremenu i sa našim savremenicima.
Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović