U Banaćanki pesnikinja ispevava svojevrsnu odu zavičaju i prirodi i sudbinsko preplitanje čoveka sa okolinom, utemeljenost života koga nema bez zemlje Hraniteljice, ljubavi čovekove i blagorodnosti Gospodnje. Ona se poistovećuje sa plodnom zemljom i svim njenim blagotvornim osobenostima i atributima.
Živka Torbica nam je u ovim pesmama dočarala i svu raznovrsnost osećajnosti u ljubavi, od zaljubljenosti do razočarenja, od prevrele strasnosti do zagrobne hladnoće, od neutoljive čežnje do ravnodušnog zaborava, od sumnjičavosti i ljubomore do bezgraničnog verovanja, od fizičke zavisnosti do duševne indolentnosti.
Druga knjiga će, po mnogima, za pisce i najvažnija, Živke Torbice, pesme Banaćanka, po mom mišljenju, imati dobar odjek u javnosti i samim tim, pomoći našoj pesnikinji Živki, da nastavi da piše i dalje, ono što joj iskustvo i mašta omogućavaju i onako kako joj Muza poezije došaptava.
Jovan Veljin Mokrinski