Pesnikinja Živka Torbica je, silinom ljubavi kao sušte egzistencije, duboko zaronila u svoje biće osvetljeno bakljom ljubavi, što je sve energije njenog bića sažela u jednu kreativnost, kako bi ono unutrašnje skupila u rečeno, i dočarala one nevidljive procese koji ustalasaju čitavo čovekovo biće kad je ozračeno snagom ljubavi, strasti ili bola njome pokrenutog.
U stanjima smirene duše, kada se živi po zakonima inercije ili moranja, čovek često nije ni svestan te siline energije koju ima u sebi i koja mu omogućava snažnu ekspresiju, dok se to sa sličnom energijom oličenom u voljenoj osobi ne ukrsti i ne počne da varniči, da uskovitlava biće koje pri tom provrvi od emocija pretočenih u reči koje ih označavaju i iskazuju. U tom smislu i spoljašnje počinje da poprima druge obrise, druge boje i da se saobražava sa unutrašnjim, pa se život vidi na neočekivano nov način.
Potvrdu za to nalazimo i u njenoj vrlo ekspresivnoj, i po emocijama vrlo bogatoj poeziji. Vidimo da čitava priroda počinje da diše u ritmu ljubavi i strasti, sve se prenosi na bilje, drveće, nebo i sve uzvraća kliktajem radosti, zbog cvetanja koje se dešava u biću onoga u kome je ljubav nikla i razbokorila se, kao u lirskom subjektu ove poezije.Za razliku od pesnikinja trećeg milenija, koje svoje junakinje suprotstavljaju muškarcu i prosto odmeravaju snagu sa njim, kako duhovnu tako i erotsku, za razliku od onih koji odnos muškarca i žene vide kao borbu polova i suprotnosti, junakinja Živke Torbice sva je satkana od vatre i od želje za nesebičnim davanjem u pravoj i iskrenoj čulnoj ljubavi između muškarca i žene.
Mr Milica Jeftimijević Lilić
(iz recenzije)
Za razliku od pesnikinja trećeg milenija, koje svoje junakinje suprotstavljaju muškarcu i prosto odmeravaju snagu sa njim, kako duhovnu tako i erotsku, za razliku od onih koji odnos muškarca i žene vide kao borbu polova i suprotnosti, junakinja Živke Torbice sva je satkana od vatre i od želje za nesebičnim davanjem u pravoj i iskrenoj čulnoj ljubavi između muškarca i žene.
Dnevna doza muškarca je knjiga koja se čita u jednom dahu, a razlog za to je što nam autorka otkriva junakinju kao žensko i odveć žensko, kako je to nekad davno govorio Fridrih NIče a bez ustručavanja od promisli novog vremena kad je žena obeženstvenjena, kad joj je oduzeta emocija, put čežnje, potreba za romansom i sjedinjenjem sa muškarcem, koji je uvek predmet ženskih čežnji, misli i vapaja, kroz sve milenije postojanja homosapijensa.
Radovan Vlahović
(iz recenzije)