Zorana Košpić: „Ne zaklanjajte mi Sunce”

U svojevrsnom kolopletu pripovedačkih i pesni­čkih varijacija, upoznajemo književnicu Zoranu Koš­pić, obasjanu svetlima njenog čistog i prozračnog sve­ta. Njene su priče i pesme satkane tako da njihovim iš­čitavanjem ponovo upoznajemo sebe na onaj najplemenitiji način: očima večitog deteta zagledanog u svet odraslih, istovremeno bežeći od zamki odrastanja i po­niranja u beznađa nedosegnutog smisla postojanja.

Ova zbirka je i svojevrsna apoteoza ljubavi kao i kul­minacija znatiželje za upoznavanjem egzotičnih gra­dova, na način dobronamernih hodočasnika koji sva­­ku nedokučivost prirode i njenih, ponekad surovih za­­ko­nitosti, objašnjava time da je Tvorac tako odabrao i da za to, sigurno, postoji dobar razlog, a da je na nama da se prepustimo radosti života.

Toni Perdić

Naizmenično de­tinje naivna i surovo realna, ona teži da osvoji svojom iskrenošću i neposrednošću. Iz svakog reda, iz svakog stiha izbija sva silina sete, želje, saosećanja, nedostajanja, poistovećenja, prkosa, čežnje, zapitanosti nad sobom, potrage za sobom i zagledanosti u sebe.

Uprkos rupi u grudima, u inat svim odlascima, ne­stajanjima, ostavljanjima, uprkos pitanjima bez od­govora i nezasluženom osećanju krivice, autorka pri­ziva i slavi sunce, svetlost, unutrašnji sjaj. Pronaći dobrotu u sebi, staviti se u tuđu kožu, darovati drugima svoje vreme, svoju nesebičnost, disati punim plućima, činiti dobro drugima – to su njene osnovne poruke.

Željka Avrić